Ovo je samo jedno od pitanja koje mi je “iskočilo” u toku meditacije. Radila sam na nekim sopstvenim uverenjima i modelima ponašanja koji mi se ne dopadaju i tako naletela na sledeću dilemu – ako smo zaista beskonačna bića koja Jesmo i ako svako od nas zna šta je ispravno, šta je ok i šta nam je doprinos (namerno ne koristim reči “dobro” ili “loše”), čemu nam onda te lekcije koje navodno savladavamo uopšte služe? Kako mi to učimo ako zapravo sve znamo? I pre svega, šta učimo?

Podjimo od one pretpostavke da smo toliko toga zaboravili dolaskom na ovu planetu…

Jesmo li se ikada zapitali da li je ta pretpostavka pre svega tačna? I ako je to istina, da li smo se pitali čemu nam to služi? U stvari, da li nam uopšte služi ili je to opet objašnjenje logičnog uma koji pokušava da donese smisao besmislu? Da li je ova pretpostavka uopšte istinita ili je to samo opšte prihvaćeno verovanje koje se tako prenosi sa kolena na koleno? Ili možda varka da – eto, “tako mora”?

I konačno, zašto smo iz čiste svesnosti ušli u nesvest? Koja je korist od toga? Šta ako su lekcije, iskustvo i razvijanje odredjenih vrlina zapravo samo izgovor – za igranje igara, čisto da postoji neka drama, motiv i razlog postojanja? U suprotnom, možda bi nam bilo dosadno? 😉

U nastojanju da dobijemo jasnoću o svemu ovome, hajde da se vratimo na početak i kraj, smisao i uzrok, srž svega što jeste – a to je ljubav.

Ako povredimo sebe, to nije ljubav. Ako povredimo druge, ni to nije ljubav.

A da li ste primetili da kroz to stalno “učenje” povredjujemo sebe i/ili druge – ako ne stalno, ono bar često? Pa, čemu onda cela ta filozofija o učenju (nečega što već znamo) kad se kroz nju udaljavamo od svoje suštine, od onoga što jesmo – od svoje prirode, od Izvora, od Ljubavi od koje je sve stvoreno, pa i mi sami?

Dugo sam se držala one priče o iskustvu i razvijanju odredjenih vrlina.

Ali, šta ako sam i ja samo “progutala” laž?

Šta bi bilo kad bismo iskustva i lekcije zamenili za čistu Svesnost koja Jesmo? Prisutnost u sadašnjem trenutku? Šta kad bismo bili bezuslovna ljubav bez prosudjivanja sebe i drugih, bez drama i trauma za koje smo uverili sebe da su nam “potrebne”, bez trpljenja nečega što ne služi nikome, a što smo nazvali vrlinom – da bi nam valjda lakše bilo?

Iskorak iz iluzije i sagledavanje istine prvi je korak koji vodi ka izlasku iz začaranog kruga patnje i bola. Jer, patnja i bol nisu ljubav. A to svi znamo. Pa, zašto ih onda stalno stvaramo? I šta je još moguće da počnemo individualno i kolektivno da kreiramo Radost? ❤

Šta vi mislite o ovome? ☺

Pišite mi na mejl ili zakažite svoj termin na jelena.reikimagic@gmail.com

Ili preko inboxa Facebook stranice Magic & Beyond

Sa ljubavlju,
Jelena Stefanović
Reiki Majstor/učitelj i Bars fasilitator
Osnivač i predsednica Centra za KULR

Posetite stranice

https://www.facebook.com/junkiesoulmagic/

https://www.facebook.com/centarzakulr/

Advertisements