Ako mislite da ćete definicijama, odlukama i zaključcima da dođete do “rešenja”, onda se grdno varate. Ono što nas otvara ka rešenju i vodi ka nekoj novoj situaciji jeste pitanje, a ne odgovor. Pitanja usmeravaju našu pažnju, a tamo gde ide naša pažnja, tu ide i energija. Naravno, tamo gde ide energija, tu se javlja manifestacija u fizičkom svetu.

Znate li zašto deca stalno pitaju? Zato što su otvorena za nova saznanja, za nova iskustva i istraživanje. Onog momenta kad krenu u školu i kad od njih počne da se traži da ponavljaju definicije kako papagaji, učenje postaje “smor”. Motivacija opada, rezultati su lošiji, a kapaciteti ostanu ni približno razvijeni koliko bi mogli biti. Samo kada bismo im za promenu postavili pitanje – kako si, šta ti misliš o ovome, imaš li neku bolju ideju, hajde da vidim kako bi ti ovo rešio/la, šta bi ti uradio/la ovde… Kako bi to izgledalo?

Pitanje obitava u umu koji je otvoren za nove ideje, za nova iskustva, za istraživanje. Tamo gde cirkulišu pitanja, teče život. Tamo gde nema pitanja, energija se fiksira, postaje gusta i teška, život nestaje, nema protoka. I onda se samo jednog dana probudimo i shvatimo da mnoge stvari znamo, ali ih više ne osećamo. Probudimo se sa osećajem: “Do đavola, još jedan dan i opet rutina koju treba preživeti.” A onda pitamo: “Zašto? Zašto se meni ovo dešava?”

Osećate li zid, težinu, blok? Tačka od koje nema dalje… Naravno, iz toga se rađa “zaključak” da je život težak, da je život borba, pa tako još više “nabijamo” energiju i još gore – sejemo nakaradna uverenja koja onda još prenosimo svojoj deci.

Kako to promeniti i šta učiniti?

(Osećate li ovde malo drugačiju energiju?)

Budite kao dete, kao majmunče i pitajte. Živite u pitanju. Ali, nemojte mnogo pitati zašto i kako. To su pitanja koja potiču iz logičnog uma i energetski osećamo kako nas bukvalno “zakucavaju”, stvaraju težinu. Naučite sebe da stalno pitate, ali tako da to bude inspirativno, pomalo zamišljeno, pa ponekad i uz ono “hmm, kako bi bilo kad bi…”

Šta mogu da uradim, pitam ili budem da ovo promenim?

Čega se još nisam setio/la, a kad bih se setio/la, to bi mi donelo željenu promenu u ovoj situaciji?

Koji deo sebe odsecam, negiram ili ne prihvatam, a što kad bih prihvatio/la, primetio/la ili uvideo/la, to bi mi promenilo ili unapredilo ovu situaciju, odnos, život?

Šta to ne vidim, a treba da vidim da bi ovo izgledalo potpuno drugačije?

Kako da budem još uspešniji/a u ovome što radim?

Zatražite vođstvo i dobićete ga.

Važno je da tokom postavljanja pitanja ne budete zakačeni za neku emociju ili sam ishod, jer to ometa realizaciju. Mantrajte određeno pitanje onoliko puta na dan koliko se setite. I pustite i dopustite.

Dakle, pitanjima dajemo usmerenje našoj energiji. U ovom videu vas takođe pozivam da živite u pitanju umesto da zaključujete, definišete, odlučujete i tražite konačnost tamo gde je nema. Kada se oslobodimo potrebe da sve znamo i sa punom verom u srcu se prepustimo Višoj inteligenciji da nas vodi, život postaje čaroban, radostan i lak.

Sa ljubavlju,
Jelena Stefanović
Reiki Majstor/učitelj i Bars fasilitator
Osnivač i predsednica Centra za KULR

Posetite stranice

https://www.facebook.com/junkiesoulmagic/

https://www.facebook.com/centarzakulr/

Advertisements